У Центру за дневни боравак дјеце и младих са сметњама у развоју и одраслих лица са инвалидитетом у Пријестоници Цетиње свечано је отворен Кабинет за асистивну технологију, док ће у наредна два дана такве кабинете добити и дневни центри у Плаву и Рожајама.
Директор ЈУ Центар за дневни боравак Цетиње, Божидар П. Дрецун, том приликом, је казао да увођење нове услуге доприноси побољшању квалитета услуге подршке за живот у заједници за дјецу и младе са сметњама у развоју.
“Успостављањем три кабинета за асистивну технологију, оснивачи центара настоје да подрже успостављање свеобухватних услуга социјалне и дјечје заштите, које ц́е дјеци и младима са сметњама у развоју пружити што више квалитетних услуга у њиховој локалној заједници,“ казао је Дрецун.
Он је појаснио да ће покретање новог сервиса подршке, представљати једну од редовних услуга које пружа Центар, а подразумијева могуц́ност стручне процјене, одабир и коришц́ење одговарајућег средства асистивне технологије.
„Употребом средстава асистивне технологије желимо дати могућност дјеци и младима са сметњам у развоју да обављају активности и задатке које иначе не би могли или би их изводили са потешкоц́ама,” казао је Дрецун.
Он је рекао да је изглед Кабинета креиран у односу на стандарде у опремању просторија за асистивну технологију
„Услугу ц́е пружати стручни радници који су укључени у директни рад са корисницима, а претходно су стекли сертификате након завршене петодневне обуке,“ казао је Дрецун.
Успостављање Кабинета за асистивну технологију представља једну од активности пројекта „Асистивном технологијом до пуне инклузије“, који ЈУ Центар за дневни боравак реализује од средине марта 2020. године.
Асистенткиња пројекта Дијана Млађен појаснила је да асиситвна технологија означава збирни назив који укључује асистивна, адаптивна и рехабилитациона средства за особе с инвалидитетом.
“То је сваки производ, дио опреме или система, без обзира употребљава ли се у изворном облику или прилагођеном, а који се користи у сврху повећања, одржавања или побољшања функционалних могућности особа с инвалидитетом,“ казала је Млађен.
Она истиче да је асистивна технологија корисна појединцу који без помоћи не може да обавља животне функције, те да своју примјену налази у различитим областима живота: школовању, коришћењу слободног времена, спорту.
“Или конкретније: у облачењу и исхрани, у омогућавању и/или побољшавању комуникације, у учењу; помаже да боље виде или чују, у чврстом и сигурном држању предмета, у игрању и бављењу рекреативним активностима, у управљању апаратима, као што су телевизор, радио, рачунар,” појаснила је Млађен и најавила да ће у наредном периоду организовати радионице за родитеље и наставно особље како би стекли знања и вјештине о начину коришћења и значају употребе средстава асистивне технологије.
Координаторка пројекта Снежана Ровчанин казала је да када је ријеч о асистивној технологији у циљу лакше комуникације, важно да се помене алтернативна и агументативна комуникација или потпомогнута комуникација.
“Потпомогнута комуникација често је једини начин на који дјеца с комуникацијским тешкоћама могу изразити своје мисли, потребе и осјећања,” објаснила је Ровчанин.
Она је казала да је циљ употребе неког од облика потпомогнуте комуникације остварење функционалне комуникације, цјеловито учествовање у узрасно примјереним активностима, те стицање нових знања и искустава.
“Код неких корисника потпомогнута комуникација је само привремено средство, а код неких се користи као примарно и трајно средство комуникације,” казала је Ровчанин.
Пројекат ,,Асистивном технологијом до пуне инклузије“ подржан је ко-финансирањем Европске уније и Владе Црне Горе, посредством Министарства финансија Црне Горе – Дирекција за финансије и уговарање фондова помоћи и Европске уније (ЦФЦУ).